Vita:Az 1848–49-es forradalom és szabadságharc pénzérméi

Ez a szócikk témája miatt az 1848–1849-es műhely érdeklődési körébe tartozik.
Bátran kapcsolódj be a szerkesztésébe! Jól használható Ez a szócikk jól használható besorolást kapott a kidolgozottsági skálán. Közepesen fontos Ez a szócikk közepesen fontos besorolást kapott a műhely fontossági skáláján. Értékelő szerkesztő: Tomeczek (vita)

1848–49-es témájú szócikkek

Wikipédia:Cikkértékelési műhely/Index

Források a horvát veretekhez

• Sto pedeset i peta obljetnica »krajcara« i »cvanciga« Ove se godine obilježava i sto pedeset i peta obljetnica novčića koje je kovao ban Josip Jelačić. Polovicom devetnaestog stoljeća, nakon izbijanja sukoba između Hrvata i Mađara, u Zagrebu i Hrvatskoj se osjetilo pomanjkanje sitnog novca. Ambroz Vranicani, koji je u tadašnjoj »banskoj vladi« bio predstojnik financijskog odjela, predložio je banu Jelačiću da se od bakra iskuje potrebna količina »krajcara« (novčića), a od srebra određena količina »cvanciga« (dvadesetica). U Beču je Vranicani nabavio »štance« (kalupe), a kovnica je uređena u Demetrovoj 1, (danas Prirodoslovni muzej). Zgradu su čuvali vojnici, a nadzor nad njenim radom vodio je Ambroz Vranicani kojeg su nazivali »ministrom financija«. Srebrna je »cvanciga« iz ove kovnice na prednjoj strani imala banovo poprsje, a oko ruba natpis »Pod banom Josipom Jelačićem Bužimskim«, dok su na drugoj strani bili zvijezda i polumjesec, tada vrlo popularni simboli. (forrás: Vjesnik on-line)
• Izvornim hrvatskim novcem smatraju se i kovanice te novčanice iz vremena bana Josipa Jelačića. Godine 1848. Josip Jelačić izabran je za bana. Bila su to nestabilna financijska vremena, u kojima je nedostajalo sitnog novca za svakodnevna plaćanja. Bansko vijeće u vlastitoj kovnici u Zagrebu počinje kovati bakreni križar i srebrni forint, a gradske općine, poduzeća i trgovačke kuće izdavali su papirne novčanice s vlastitim jamstvom. (forrás: HNB)
• Nestašici novca u ratnim vremenima ban Jelačić nastojao je doskočiti izdavanjem papirnih asignata i kovanog novca. U Zagrebu je 1849. dao kovati dvije vrednote - 1 križar (prema njemačkom kreuzer) u bakru i 20 križara u srebru (tzc. »cvancika«) Carskom naredbom kovanje je bilo zaustavljeno, a iskovani su primjerci bili komisijski zaplijenjeni i pretopljeni, tako da je sačuvano ostalo jedva nekoliko primjeraka. (forrás: Vjesnik on-line)

Timur lenk ^disputa _tettek 2008. március 23., 18:42 (CET)